Svaka žena koja je krenula putem duboke transformacije, u nekom trenutku udari u nevidljivi zid.
To je onaj momenat kada u glavi sve ima smisla. Osećaš viziju, imaš znanje, imaš želju. A onda, čim zakoračiš izvan svoje dosadašnje zone komfora — telo se ugasi. Pojavi se neočekivani bes, emotivna praznina, ili iznenadna potreba da se sakriješ i povučeš baš onda kada tvoj rad počinje da daje rezultate.
U društvu koje slavi intelekt i silu, skloni smo da ovaj fenomen nazovemo “samo-sabotažom”, “nedostatkom fokusa” ili “mentalnim otporom”.
Ali istina je mnogo dublja, nežnija i svetija od toga: Otpor nije mentalni koncept. Otpor je somatska memorija.
Fragmenti nisu tvoje rane — oni su tvoji čuvari
Kada smo tokom života prolazili kroz situacije u kojima nismo bili emotivno prihvaćeni, gde smo morali da potisnemo svoju istinu da bismo preživeli, ili gde je ljubav nosila uslove — naš sistem se fragmentisao.
Fragmentacija nije dokaz da si slomljena. Ona je dokaz inteligencije tvog tela.
U trenucima kada nisi imala kapacitet ili podršku da obradiš preplavljujuću emociju ili nepravdu, tvoje biće je stvorilo zaštitničke dijelove (fragmente). Ti dijelovi su preuzeli ulogu štićenika:
- Jedan dio je preuzeo ulogu kontrole.
- Drugi dio preuzima ulogu potpunog gašenja (zamrzavanja) čim oseti potencijalnu opasnost.
- Treći dio reaguje bijesom ili povlačenjem kako bi sprečio novu povredu.
Kada danas odlučiš da istupiš, da se prikažeš svetlosti, da naplatiš svoju vrednost ili postaviš granicu — tvoji zaštitnički delovi se aktiviraju. Oni ne znaju da je prošlost prošla. Oni samo prepoznaju intenzitet i pokušavaju da te vrate u poznato, jer je poznato za tvoj nervni sistem jednako — sigurno.
Ciklus samopouzdanja i kolapsa
Ovo objašnjava zašto tvoj napredak često liči na rolerkoster:
Kada uđeš u stanje visoke ekspanzije, širiš svoje energetsko i somatsko polje. Ako ta ekspanzija pređe trenutni kapacitet tvog nervnog sistema, zaštitnički delovi reaguju momentalno. Oni povlače ručnu kočnicu.
To nije konzistentnost u smislu mane. To je višestruki unutrašnji sistem koji pokušava da balansira tvoju sigurnost.
Kako preći sa sile na usklađenost?
Isceljenje fragmentacije ne postiže se mentalnom analizom, niti “pobjedom” nad sopstvenim otporom. Borba sa otporom samo pojačava alarm u tvom telu.
Proces povratka u sopstvenu cjelovitost zahtjeva tri ključna koraka:
- Priznanje i zahvalnost zaštitnicimaPrestani da posmatraš svoj otpor kao neprijatelja. Kada osetiš kočenje, stavi ruku na telo (na grudni koš, stomak ili gde god osećaš stisak) i kaži tom dijelu sebe: “Vidim te. Hvala ti što me čuvaš. Ali sada smo sigurni.”
- Titracija (mikro-koraci u umesto preplavljivanja)Tvom nervnom sistemu nisu potrebni masivni, dramatični skokovi koji ga bacaju u šok. Potrebni su mu stabilni, mikro-koraci koji dokazuju tvom telu da možemo nositi veću svetlost, veću vidljivost i veću snagu bez ugrožavanja sigurnosti.
- Re-edukacija tijela na prisutnostUči svoje telo kako izgleda stabilnost u sadašnjem trenutku. Kroz svjesno disanje, somatski rad i usidravanje u sopstveni autoritet, prenosimo poruku svim svojim fragmentima da više nismo devojčica koja zavisi od tuđeg odobrenja, već odrasla bića sa kapacitetom da drže sopstveni prostor.
Poruka za kraj:
Tvoja moć ne leži u tome da nikada ne osetiš otpor. Tvoja moć leži u tvojoj sposobnosti da ostaneš prisutna sa sobom i kada se otpor pojavi. Da ne napustiš sebe kada ti je tvoja sopstvena bliskost najpotrebnija.
Tu se susreću tvoja snaga i tvoja duboka nežnost.
Ivana369mihajlovic
Kreatorka Novog Akaša Zapisa
