Poslednjih dana, gotovo svakodnevno sam na bazenima. Moje polje je po prirodi stvaralačko, vizionarsko i ekspanzivno – uvek imam potrebu da zabilježim trenutak, dokučim novu energetsku strukturu, objasnim je i kanališem dalje kao znanje i inspiraciju za svoju zajednicu.
Međutim, juče na bazenima – nastupio je potpuni energetski stillness.
Bila sam sama sa svojim detetom, izmještena iz uobičajenih uloga. Odjednom – nikakav impuls za fotografisanjem. Nikakva potreba za prenošenjem informacija. Nikakva vizija koja traži izraz. Samo tišina i prisutnost. Iz perspektive uma koji je navikao na konstantan protok i kreaciju, zapitala sam se: Šta se ovo otvara u mom polju?
Odgovor je stigao u noćnim satima, tokom rada multidimenzionalnih tretmana u sklopu ciklusa noćnog rada sa Zmajevima koji privodimo kraju.
Iz viših dimenzija svjesti i polja čiste mudrosti Akaše stigla je jasna transmisija: Nalazimo se u izuzetno intenzivnom frekvencijskom kvantnom skoku i trenutno je nastupila faza potpune INTEGRACIJE.
Sve ono što kao napredne duše, lideri i praktičari upijamo, aktiviramo i kroz šta prolazimo, mora dobiti svoj prostor da se usidri u materiji. Ponekad je najveće majstorstvo i najdublji duhovni rad upravo to – dopustiti polju da miruje kako bi se novi energetski kodovi integrisali u naše fizičko telo.
A onda se u Akaši otvorila još dublja matrica…
Vodili su me kroz uvid da je naš primarni fokus na ovoj Zemlji sam ŽIVOT – multidimenzionalno iskustvo koje tako često zaobilazimo dok jurimo za isključivo “visokofrekventnim” ili spiritualnim sferama. Stigli smo ovde da bismo inkarnirali svetlost kroz ljudski oblik, a suština te inkarnacije svodi se na jedno: UŽIVANJE U ISKUSTVU.
Kao ljudska bića, kodirani smo da uživamo kroz čula – kroz sluh, vid, ukus, dodir i fine mrežne senzacije tela. Kroz odnos sa decom, partnerom, roditeljima, prijateljima, ali i kroz biznis, misiju i ekspanziju svesti.
Međutim, kolektivna matrica nas uči da je “uživanje” rezervisano samo za lepotu, radost i uspeh.
Noćas mi je pokazano nešto što menja samu strukturu razumevanja duše: Naše više biće jednako uživa i u procesima koje um naziva patnjom.
Tvoja duša ne pravi polarnost između ugodnog i neugodnog – ona je gladna iskustva. Ona uživa u dubini i senzaciji dok plače, dok prolazi kroz tugu, dok oseća bol, dok gubi, dok se strukture biznisa ili života ruše, pa čak i onda kada se gubi u mraku i ne zna kuda dalje. Za dušu, sve je to čista, nefiltrirana egzistencija. Sve je to ekspanzija svjesti zbog koje smo i potpisali duhovne ugovore za ovu inkarnaciju.
Kada sažmemo sve alate, sve sisteme, Akašu, Reiki i kvantne skokove – sve se uvek vraća na ovo: sposobnost da u potpunosti nastanimo i živimo svoj život.
Zato juče nisam imala potrebu da pravim sadržaj. Juče sam sidrila prisutnost. Bivala sam u trenutku, integrisala visoke frekvencije i dopustila svom biću da uživa u čistoći ljudskog iskustva.Kako uopšte možemo „uživati“ u tuzi i patnji?
Znam da ovo na prvu loptu ljudskom umu zvuči potpuno apsurdno, pa čak i odbojno. Um odmah pita: „Kako, zaboga, mogu uživati dok mi se srce slama, dok sam u tuzi ili dok patim?“
Stvar je u tome što um izjednačava uživanje sa prijatnošću. Za um, uživanje je samo ono što donosi osmeh, udobnost i sigurnost.
Ali iz ugla više svesti, u sferama odakle dolazimo, ne postoji polaritet na ‘dobro’ i ‘loše’. U izvornom stanju čiste svetlosti i duha, ne postoji fizička senzacija. Tamo nema suza, nema otkucaja srca koji ubrzavaju od tuge, nema tog dubokog, teškog pritiska u grudima koji te tera da se sklupčaš i osetiš koliko si živ.
Za tvoju dušu – koja je večna i neuništiva – svaka emocija je čista, sirova energija u pokretu .
Kada plačeš, tvoja duša ne doživljava to kao propast. Ona doživljava ekstremni dubinski intenzitet postojanja. Ona doživljava što znači imati telo, imati srce koje može da puca i ponovo se sastavlja, imati suze koje spiraju stare slojeve svesti. Tuga je za dušu izuzetno moćan, dubok i gust pigment na platnu ljudskog iskustva. Ona u toj dubini uživa jer je to dokaz da je potpuno prisutna u materiji, da ne preskače nijedne note u ovoj zemaljskoj simfoniji.
Kada shvatiš da je tuga samo jako intenzivna energetska struja koja prolazi kroz tvoje telo, prestaješ da joj se opireš. I upravo u tom trenutku – kada prestaneš da bežiš od tuge i dopustiš joj da te prožme bez osuđivanja – dešava se alhemija. Tada osjetiš neopisivu lepotu i mir u samom procesu. Osetiš da si živ. I to je to tajno, kosmičko uživanje o kom govorim.
Ako se ovih dana osećate usporeno, bez stvaralačkog drajva ili prolazite kroz intenzivne, teške emocije – nemojte ih potiskivati niti popravljati. Zastanite. Udahnite duboko. Pustite da se sve integrira i setite se: vi ste ovde da iskusite celokupnu spektar života. I u tome leži vaša najveća snaga.
Ivana369mihajlovic
Leave a Comment